Dostignuta
je još jedna psihološka granica: AMD i Intel su 6. odnosno 8. marta
predstavili Athlon i Pentium III koji rade na frekvenciji od 1 GHz. Novi
procesori su i dalje retki na tržištu i neprijatno skupi, što će verovatno
usporiti njihov dolazak u naše krajeve, ali "trka do gigaherca"
pokazuje koliko je konkurencija važna za napredak. Da AMD Athlon prošlog leta
nije prevazišao najbrži Pentium III, možda bismo "gigahercni
procesor" dočekali tek 2001. godine. U uslovima oštre konkurencije
razvojni timovi su morali da daju sve od sebe, pa cene stalno padaju a
generacije procesora se smenjuju jedna za drugom, otvarajući nove horizonte
primene računara.
Iskustvo
nas, nažalost, uči da ovakva takmičenja imaju i tamniju stranu: u žurbi da
izađu na tržište, proizvođači posvećuju nedovoljnu pažnju testiranju, pa
nad glavama korisnika kao Damoklov mač stalno visi opasnost od bagova. Još su
sveža sećanja na zloglasni Pentium-ov aritmetički bag, koji je naterao Intel
da pre vremena izbaci na tržište Pentium Pro, procesor odličnih
karakteristika koji je bilo vrlo teško proizvoditi i koji je zbog toga usporio
razvoj računarske industrije. Poslednje što nam je danas potrebno je neki
ozbiljan bag ili razvojna stranputica - računari su već sasvim dovoljno brzi
za većinu primena, ali njihova pouzdanost i dalje nije na odgovarajućoj
visini. Primera radi, u najvećoj gužvi pred zaključenje ovoga broja
"PC"-ja naš skener je prestao da radi. Reinstalirali smo softver, ali
se situacija nije poboljšala. Pokušavajući da utvrdimo da li je problem u
hardveru ili u softveru, premestili smo skener na drugi računar, ali tamo
Windows nije hteo da prepozna SCSI karticu. Kada smo premestili čitavu
skalameriju na treći računar i instalirali drajvere, skener je odjednom
proradio. Kada se nađe malo slobodnog vremena, svakako ćemo proučiti u čemu
je bio problem, ali možete li zamisliti šta biste rekli da se na sličan način
ponašaju televizor, video, telefon i drugi kućni uređaji?
Pošto su bagovi i nedoslednosti neizbežni sastavni deo priče o
personalnim računarima, ostaje nam samo da se naviknemo na život sa njima.
Zato i u ovom broju časopisa "PC" posvećujemo dosta prostora
savetima, trikovima i prilagođavanjima programa, a pre svega Windows-a 2000, YU
uslovima. Verujem da su informacije te vrste uvek bile važan segment
"PC"-ja i da su vam pomogle da predupredite i rešite mnoge probleme.
Hvala što ste sa nama već punih pet godina i... vidimo se 5.
maja.