Iako računar "galaksija" pravite samostalno, u svome domu, ne morate previše da brinete: nećete se služiti "koncem i kanapom". Ukoliko bude bilo interesovanja za to, naš časopis će omogućiti grupne narudžbine štampanih kola i tastatura kao i programiranje EPROM-a. Uz ove delove (bez kojih je samogradnja jednog računara nezamisliva a do njih se teško dolazi) i ostale potrebne komponente, nedostajaće vam samo uputstva za rad. Njih ćete naći u specijalnom "Galaksijinom" izdanju, koje će doći na kioske do kraja ove godine i biti u celini posvećeno računarima. U ovom broju ćemo, pored opisa računara, dati specifikaciju svih potrebnih komponenti. Polako ih prikupljajte pa ćete, kada specijalno izdanje izađe na svetlo dana, bez prevelikih problema postati zadovoljni vlasnik novog računara, u koji će biti ugrađeno puno domaćih komponenti i još više domaćeg znanja
Nalazimo se u stanu Voje Antonića, konstruktora računara "galaksija". Oko nas je mnoštvo elektronskih uređaja, komponenti, nacrta i, na počasnim mestima, šest računara, od kojih je pet nastalo u ovoj sobi. Jedan od njih zauzima središnji deo radnog stola, ističući se svojim dimenzijama i dizajnom. To je računar "galaksija", smešten u elegantnu plavu kutiju, na kojoj posebnu pažnju privlači profesionalna tastatura. Potreban je samo trenutak pa da poklopac kutije nestane i našem radoznalom pogledu otkrije unutrašnjost novog kompjutera. Već na prvi pogled se može zaključiti da je za konstrukciju ovako moćnog a ipak neverovatno jednostavnog uređaja potrebna značajna doza konstruktorske zrelosti. Zato pitamo Voju kada je počeo da se bavi digitalnom elektronikom. Njegova sećanja nas vode u 1970. godinu, kada je, kao video-mikser i montažer na telaviziji, prvi put počeo ozbiljno da se bavi onime što je do tada poznavao uglavnom iz knjiga. Kraj 1979. godine je bio neka vrsta prekretnice - nabavka računara TRS 80 model 1 je, čini se definitivno, usmerila Vojine sklonosti prema računarima i drugim elektronskim uređajima koji su opremljeni mikroprocesorima. Već sledeće godine javljaju se prvi rezultati: na Balkanskom šampionatu u skijanju oficijelno vreme mere inteligentne štoperice nastale u ovoj sobi. Dalji rad rezultirao je u moćnijim mikroprocesorskim uređajima koji će ove zime na Kopaoniku, pored merenja vremena, sastavljati startne i rang-liste skijaša i još što-šta drugo.
Posle televizije, Voja je radio u firmi Elektronika Inženjering, konstruišući mikroprocesorske alarmne uređaje koji danas obezbeđuju mnogobrojne ustanove širom naše zemlje, ali i računar koji će se uskoro naći na tržištu. Danas je najveći deo njegovog vremena posvećen beogradskoj firmi MIPRO, u čijoj je laboratoriji razvijen i računar "galaksija".
Razvoj svakog računara zahteva, najpre, projektovanje odgovarajuće elektronike (hardvera), a zatim pisanje programa koji će omogućiti svakom korisniku da taj hardver iskoristi za rešavanje konkretnih problema. Da bi se konstruisao originalan računar, potrebno je slediti originalnu koncepciju koja će, pre svega, imati u vidu korisnika kome je taj računar namenjen. U našem slučaju, koncepcija računara "galaksija" je jasna - treba da bude što je moguće jednostavniji i takav da ga i ljubitelj računara sa prosečnim poznavanjem elektronike može sastaviti i upotrebljavati. I pored toga, računar mora da bude dovoljno moćan da svom korisniku docnije pruži nešto više od zadovoljstva okončanim poslom. Uskladiti ove dve komponente nije bilo lako ali je Voja, čini nam se, u tome potpuno uspeo. Hardver računara donosi nekoliko originalnih rešenja, uglavnom na polju generisanja slike na ekranu. Voja nam kaže da "sa videom ratuje već desetak godina": sve je počelo radom na televiziji, nastavljeno izradom uređaja koji je skromnu grafiku računara TRS 80 od nekih 14000 tačaka gotovo učetverostručio i krunisao računarom "galaksija". Tajna je u takozvanoj "softverskoj kontroli videa": ispisivanje karaktera na ekranu se odvija pod kontrolom mikroprocesora, pa je broj integrisanih kola značajno smanjen. Izvesni gubici u brzini rada su nadoknađeni stavljanjem kristala od 6,144 MHz i poboljšavanjem softvera. Sve u svemu, računar broji do 1000 za samo 3.5 sekundi, što je izvanredno vreme za kompjuter njegove klase.
Razvoj softvera je, kako Voja kaže, prijatniji, ali ne i jednostavniji deo posla. Računar "galaksija" koristi, u osnovi, Microsoftov Level l BASIC koji je, međutim, morao da bude modifikovan u značajnoj meri. To nije diktirao samo novi metod generisanja slike već i potreba za radom na mašinskom jeziku, bez koga se ne može ni zamisliti ozbiljnije programiranje. Zato su uvedene nove naredbe PEEK, POKE i CALL, čije značenje, čini nam se, ne treba posebno objašnjavati. Ugrađen je i časovnik koji, po želji korisnika, neprekidno ispisuje vreme u desnom gornjem uglu ekrana ili ga "čuva" na posebnom mestu u memoriji, podrška printera, naredba KEY (INKEY$) koja je neophodna za igre i još što-šta.
Prepravljani BASIC je i dalje dugačak isto onoliko koliko i izvorni - izbacivanjem nepotrebnih bajtova i boljim koncipiranjem nekih delova ovog sistemskog programa "oslobođen" je prostor za nove funkcije. Kada se ima u vidu da je Microsoftov BASIC komplikovani sistemski program koji je radio tim nesumljivo sposobnih inženjera, može da se shvati koliko njegovo poboljšavanje mora da bude složen posao! Često je potrebno preraditi stotinak instrukcija da bi se uštedela dva-tri bajta; čak su i naredbe CSAVE i CLOAD preimenovane u SAVE i LOAD, čime su dobijena dva bajta. U ROM-u računara su trenutno slobodna "čitava" tri bajta koji će, sigurni smo to, postati "jezgro" neke nove naredbe i kojima će se pridružiti još dovoljno drugih dobijenih sažimanjem sistemskog softvera.
Čitav razvoj softvera izveden je na uređajima sopstvene izrade: najpre se programi smeštaju u emulator koji imitira budući EPROM, sledi njihovo testiranje i korigovanje i na kraju upisivanje u EPROM i smeštanje u računar. Neprocenjivu pomoć pri tome pruža drugi stoni računar, koncipiran baš kao moćan razvojni sistem i izrađen u jednom primerku - za potrebe konstruktora.
Krajnje je vreme da pređemo na karakteristike novog računara. On koristi standardni procesor Z80A i statičke memorije (CMOS). U samom računam mogu da budu smeštena dva ili četiri kilobajta RAM-a, na koje, uz pomoć porta o kome ćemo tek govoriti, može da se doda još 6 KB. Level l BASIC, naravno, nije ravan boljim varijantama ovog jezika (malo matematičkih funkcija, "siromašan" rad sa alfanumericima i male mogućnosti editovanja programa), ali je sasvim dovoljan za većinu primena, pogotovu kada se ima u vidu da se dodavanjem mašinskih potprograma može proizvoljno poboljšavati.
Računar ima značajne mogućnosti proširenja. Na njegovom zadnjem delu nalazi se 31-pinski port u koji mogu da se uključuju RAM ili ROM čipovi (dovoljno je dodati pločicu na kojoj se, osim ovih čipova i korektora, ne mora nalaziti nikakva druga komponenta), interfejs za povezivanje sa štampačem, palice za igru, AD konvertor... To otvara mogućnosti primene računara "galaksija" za kontrolu procesa: počev od uključivanja rerne na šporetu do "telefonske sekretarice". Računar poseduje izlaze za kasetofon (280 bauda) i crno-beli monitor. Onima koji poseduju samo televizore biće ostavljena jedna od dve mogućnosti: da preprave svoj televizor tako što će dodati monitorski ulaz (krajnje jednostavna operacija koja je moguća samo kod televizora sa mrežnim transformatorom) ili da sagrade vrlo jednostavan RF modulator, čiju ćemo šemu takođe objaviti. Potreban je još standardni mrežni transformator koji računam može da obezbedi struju od 400 mA i - ništa više.
Računar "galaksija" je projektovan tako da bude što jednostavniji za izradu i da može da ga napravi čak i onaj ko nema previše "samogradnji u prstima". Štampana ploča je rađena jednoslojno i može da se dobije foto-postupkom ili naruči gotova (oko 900 dinara). Svega 18 standardnih integrisanih kola je dovoljno za kompletan rad računara. Većina ovih integrisanih kola, na žalost, ne može da se nabavi kod nas, ali postoji mogućnost da se sasvim legalnim putem naruče iz inostranstva - njihova ukupna cena ne bi trebalo da pređe 100 DM odnosno 30 funti u Engleskoj (u Americi bi mogli da se nađu i za petnaestak dolara!) što znači da, ukoliko se nabavljaju u više navrata, bez problema prelaze carinu. Za ovu kupovinu je, stoga, potrebno određeno vreme, pa u ovom broju "Galaksije" dajemo precizan popis komponenti, kao i adrese firmi u SR Nemačkoj i Engleskoj koje mogu da ih isporuče.
Tranzistori i pasivne komponente (otpornici, kondenzatori, diode...) mogu da se nabave i kod nas i nisu skupi - svega oko 400 dinara. Isto se odnosi i na tastaturu koja se kod nas proizvodi, iako isporučioci nisu previše ažurni i ne vole pojedinačne narudžbine. Ukoliko za to bude interesovanja, "Galaksija" će organizovati grupnu narudžbinu (cena oko 2.500 dinara). Obezbeđenje ROM-a je, bez sumnje, najznačajnije pitanje: računar koji nije opremljen BASIC-om, naime, potpuno je beskoristan. Za one koji poseduju uređaj za programiranje EPROM-a neće biti problema - dovoljno je da otkucaju heksadekadni sadržaj koji ćemo takode dati. No, ne treba da brinu ni oni koji ovakve uređaje nemaju - biće dovoljno da nam pošaljete prazne EPROM-e i na njih će biti snimljen sitemski softver. Platiće samo minimalne troškove poštarine.
Kompletna uputstva za sklapanje računara, uz sheme, sadržaj ROM-a i mnogobrojne praktične savete objavićemo u specijalnom izdanju koje će biti posvećeno računarima. Ovo specijalno izdanje bi na kioske trebalo da dođe do kraja godine ili ranije. U okviru specijalnog izdanja biće dat i spisak naredbi koje računar poseduje, kao i opis njihovog dejstva - sve u svemu, dovoljno podataka da ga izradite i koristite.
Ne sumnjamo da je svaki čitalac u toku čitanja ovog napisa već više puta, svesno ili nesvesno, uporedio računar "galaksija" sa vrlo popularnim Sinclairovim modelom ZX81. Obzirom da su karakteristike ZX81 odlično poznate najširoj publici, čini nam se zanimljivim da uporedimo ova dva računara. ZX81 košta četrdesetak funti, a računar "galaksija" oko 9000 dinara; cene su, dakle, kad se uračunaju i carinske dažbine, približne. Oba računara imaju praktično istu rezoluciju, ZX81 nešto bolji BASIC, više memorije (uz proširenja) i moćnu programsku podršku. Računar "galaksija" ima neuporedivo bolju tastaturu, daleko komforniji rad sa ekranom (nema treperenja slike, upisivanja naredbi samo u poslednje redove, FAST i SLOW moda i slično), ugrađen časovnik i hardverski RESET može da se napravi sasvim legalno (nema potrebe za švercom, traženjem rođaka u inostranstvu i slično) i, što je najvažnije, može da vam pruži zadovoljstvo da radite sa nečim što ste sami napravili. Što se tiče hardvera, dva računara su dijametralno suprotna: ZX81 koristi specijalizovane čipove, dok "galaksija" koristi standardne; ZX81 koristi dinamičke memorije a "galaksija" statičke, ZX81 ima senzorsku a "galaksija" profesionalnu tastaturu...
To je otprilike sve što smo pripremili za ovaj napis. Promislite dobro o onome što računar "galaksija" pruža i, ukoliko se odlučite da ga sastavite, javite nam se pismom - što više pisama dobijemo, to ćemo u većoj meri moći da pomognemo zaihteresovanima. Ukoliko računar "galaksija" napravi veći broj čitalaca, svakako će biti i dosta programa za njega, koji će biti uvršćeni u naš katalog - na taj način bi novi računar mogao da dobije i solidnu programsku podršku. Sve, dakle, zavisi od vas!
1. Procesor: Z80A, 6,114 MHz
2. RAM: 4 KB
3. Maksimalni RAM: 10 KB
4. ROM 6 KB, Microsoft Level l BASIC (poboljšan)
5. Tastatura: profesionalna
6. Set karaktera: velika slova
7. Ekran: crno beli monitor ili TV (uz RF modulator)
8. Slova u redu: 32
9. Rezolucija: 64*43
10. Kasetofon: svaki, 280 bauda
11. Disk jedinice: nema
12. Generator tonova: nema
13. Časovnik i štoperica: da
14. Mogućnosti ekspanzije: 32-pinski port
15. Orijentaciona cena: 9000 dinara