Mišolovka je verovatno najpoznatija pozorišna predstava u svetu, a svakako predstava koja se najduže igra na londonskom West End-u: od 25. novembra 1952. godine do danas, uz prekid od 16. marta 2020. do 16. maja 2021. zbog COVID-19 pandemije. Za 70 godina prikazana je oko 30.000 puta i videlo ju je više od 10 miliona ljudi samo u Londonu.
Priča o Mišolovci počinje 1947. godine kada je kraljica Meri, majka britanskog kralja Džordža VI, dakle prababa sadašnjeg kralja Čarlsa III, slavila 80. rođendan. Kada su je urednici BBC-ja pitali šta bi želela kao rođendanski poklon, kraljica Meri je rekla da bi volela da na radiju sluša neki novi komad koji bi napisala Agata Kristi (Agatha Christie, 1890-1976). BBC se obratio poznatoj spisateljici i ona je već za deset dana poslala scenario koji je pretvoren u radio-dramu Three Blind Mice ("Tri slepa miša") emitovanu 30. maja 1947. Agata je nešto kasnije pretvorila tu radio-dramu u priču koja je objavljena 1950. godine u Americi, u knjizi Three Blind Mice and Other Stories. Priča nije objavljena u Engleskoj jer je autorka za "domaće" tržište imala druge planove.
U jesen 1951. godine Agata Kristi je napisala scenario za dramu Three Blind Mice i ponudila je svom impresariju Piteru Saundersu (Peter Saunders, 1911-2003). On je odmah počeo da radi na postavljanju predstave, ali se pojavio problem imena – već je postojala umereno uspešna predstava Three Blind Mice koju je pre Drugog svetskog rata, takođe na West End-u, režirao Emile Littler. Da bi se izbegla zabuna, trebalo je smisliti novo ime za novu predstavu, a to nije bilo lako. Najzad je izabrano ime Mišolovka (The Mousetrap), koje zapravo nema previše veze sa radnjom predstave.
Kako su došli do ovog imena? Romantična verzija kaže da je čitava ekipa sedela u pozorištu i diskutovala o imenu (što bi se danas reklo, brainstorming), stalno ponavljajući "Kako ćemo nazvati predstavu", što je neko čuo kroz vrata i, pošto je i on bio pozorišni čovek, otvorio vrata i vinuo "Mišolovka". Radi se o replici iz Hamleta, gde u trećem činu kralj pita Hamleta "Kako ćeš nazvati predstavu" a on odgovara "Mišolovka". Pošto nisu mogli da smisle ništa drugo, ostali su pri tom predlogu. Druga verzija kaže da je, opet sećajući se Hamleta, ime predložio Anthony Hicks, muž Agatine ćerke. Zanimljivo je da i u jednom i u drugom slučaju niko izgleda nije znao da bukvalno u sledećoj rečenici Hamlet kaže nešto kao "Videćete odmah, predstava je bedna, ali šta vas briga" (u originalu, a knavish piece of work, nije lako prevesti Šekspira).
Za režisera predstave izabran je Peter Cotes, dok su uloge dobili Richard Attenborough i njegova supruga Sheila Sim, zatim Jessica Spencer, Aubrey Dexter, Mignon O'Doherty, Allan McClelland, Martin Miller i John Paul. U Mišolovci nema glavne uloge, sve su podjednako važne. Probe su počele u septembru 1952, a predstava je prvi put prikazana u Theatre Royal u Notingamu 6. oktobra 1952. godine. Zatim je prikazana u Oksfordu, Mančesteru, Liverpulu, Njukaslu i Birmingemu, da bi konačno došla na londonski West End, gde je prvi put prikazana 25. novembra 1952. u Ambassadors Theatre.
I prikazivana je ponovo, i ponovo, i ponovo... Posle 5.5 godina pretekla je ranijeg rekordera po dužini izvođenja, predstavu Chu Chin Chow iz 1916. godine, i postala predstava koja se najduže izvodi u Londonu. Kroz sledeće decenije postavila je sve moguće rekorde i danas bez dileme predstavlja najuspešniju pozorišnu predstavu u istoriji. Jedina bitna promena je nastupila u martu 1974, kada se predstava preselila u susedni i nešto veći St Martin's Theatre, u kome se igra i danas.
Za toliko godina menjali su se režiseri, na stotine glumaca je nastupalo u Mišolovci. Sva je prilika da će predstava trajati "zauvek", pošto je postala turistička atrakcija kao i Bakingamska palata ili Tower Bridge – sami turisti su dovoljni da pozorište stalno bude puno. Zanimljivo je da su filmska prava za pripovetku još 1956. godine prodata studiju Romulus Films, ali pod uslovom da rad na filmu može početi tek šest meseci pošto se završi prikazivanje predstave u pozorištu. Ne znam kako je prekid zbog COVID-19 pandemije uticao na ovu stavku ugovora.
Mišolovka je klasična misterija Agate Kristi: osmoro ljudi nađe se izolovano u planinskoj kućici, jedan od njih biva ubijen a jedan je ubica; pitanje je samo ko. Priča nije jednostavna, sve se naslanja na događaje iz prošlosti, a neki od prisutnih zapravo nisu ono za šta se predstavljaju. Posle ubistva atmosfera postaje sve napetija, ljudi sumnjaju jedni u druge, simpatije se menjaju... Kada se na kraju otkrije ko je ubica, gledaoci su naprosto zaprepašćeni – pa ko je mogao to da očekuje!
U doba pre Interneta niste mogli da saznate ko je ubica ako niste gledali predstavu ili čitali knjigu raspoloživu samo u Americi – ljudi su poštovali kodeks i nisu hteli da pokvare nečije zadovoljstvo. Zabeležen je doduše i jedan izuzetak: taksista koji je vozio neku porodicu da gleda predstavu je bio toliko zgrožen napojnicom koju su mu dali da im se osvetio tako što je kroz prozor viknuo "Ubica je..."
Kao veliki ljubitelj dela Agate Kristi, pazio sam da ne pročitam "Tri slepa miša" i sanjao o trenutku kada ću konačno imati priliku da vidim Mišolovku. Desilo se to 1981. godine i nisam bio baš oduševljen. Priča je sama po sebi prilično složena, a kada su se glumci razvikali i počeli da trče okolo posle ubistva, pola toga nisam razumeo (trebalo je još mnogo raditi na mom engleskom) i bilo mi je sasvim jasno da nema šanse da zapazim bilo šta sitno-a-važno (kažu da ima šest takvih "sitnica"), što bi me dovelo do nekog zaključka. U pauzi između činova razgovarali smo o raznim teorijama, i ja sam rekao nešto u stilu (ima živih svedoka da potvrde): "Nemam pojma ni ko je ubica, ni zašto je ubio, ni šta se uopšte dešava, ali znam da postoje samo dva načina da na kraju budemo iznenađeni: jedan je da baba uopšte nije mrtva, a drugi da je ubica..." Pokazalo se da baba jeste mrtva i da je ubica zaista ... tako da sam zaradio sutrašnji besplatni ručak, ali i dalje nisam bio oduševljen predstavom.
Ako mene pitate, znatno bolja je Agatina predstava "Svedok optužbe", po kojoj je 1957. snimljen i fenomenalni crno-beli film Witness for the Prosecution koji je režirao Billy Wilder, dok glavne uloge igraju Charles Laughton, Tyrone Power i Marlene Dietrich. A bio bi još bolji da je kraj ostao prema originalnoj Agatinoj priči... ali je ona sama zahtevala promenu u predstavi, jer joj savest nije više dozvoljavala da se ubica "izvuče", kao što se desilo u par romana i priča koje je pisala u mladosti. Ali, utisci su jedno a realnost drugo – Mišolovka je postala najpoznatija predstava u istoriji i to svako može da objašnjava na neki svoj način. Sama Agata je, obeležavajući 13. godina izvođenja predstave, rekla da je u pitanju 95% sreće, ali da možda u predstavi ima ponešto za svakoga, pa i mlađi i stariji uživaju u njoj.
Mišolovka nije izvođena samo u Londonu – prikazivana je u mnogim zemljama, pa i kod nas. Gledao sam je krajem devedesetih u Beogradskom dramskom pozorištu na Crvenom krstu – predstava je bila na srpskom pa sam nešto bolje razumeo, a i knjigu sam u međuvremenu pročitao i tako "pohvatao" šta se dešava.
Četvrt veka kasnije, čujem za novu, avangardnu postavku Mišolovke u izvođenju grupe Artisti.rs, ali ne u klasičnom pozorištu nego u specijalnom ambijentu, za mali broj gledalaca. Zvučalo je zanimljivo, ali se ubrzo pokazalo da je put do predstave dug i krivudav. Mišolovka se izvodi dva ili tri puta mesečno i treba se prijaviti na njihovoj Facebook strani facebook.com/pozorisnatrupaartisti pa onda kupiti karte preko sajta kada budu puštene u prodaju. Prvi put sam dobio obaveštenje da se karte prodaju od osam uveče i naivno otvorio sajt oko 20.30 – naravno, sve karte su bile prodate. Drugi put sam, kako bi se to nekada reklo, "navio sat" da me podseti da budem pred računarom u osam uveče, ali dok sam otkucao ime, prezime, broj telefona i e-mail adresu, sve karte su već bile rasprodate, pa sam ponovo izvisio.
Sada sam znao da je za kupovinu karte potrebna "teža artiljerija". Snimio sam izgled formulara na Web stranici artisti.rs, pa sam u slobodno vreme pisao skript na programskom jeziku Python koji popunjava taj formular. Našao sam biblioteku koja se zove Mechanize i koja je namenjena upravo popunjavanju formulara. Skript je sasvim jednostavan, kao na slici 1. I tako sam trećeg meseca ponovo "navio sat" i samouvereno čekao 8 uveče, kada samo treba pokrenuti skript i... dobiti poruku da "ova stranica ne dopušta korišćenje skriptova". Možete misliti da su mi izrasle magareće uši – dok sam pročitao poruku, karte su već rasprodate.
Četvrtog meseca sam... uspeo. Koristio sam isti skript ali sam mu na početak dodao komandu br.set_handle_robots(False) koja kaže skriptu da ignoriše to što sajt kaže da ne prima robote. Klik i – kupljeno. Na moje iznenađenje dve karte su koštale svega 3000 dinara.
I, kako izgleda ta predstava do koje je toliko teško doći? Pa, vredelo je potruditi se. "Pozorište" je prilično ruševna kućica preko puta RTS-a, Takovska 17. Kuća je pripadala piscu Milanu Rakiću, ali je on umro pre stotinak godina i kuću posle toga izgleda niko nije održavao. Nekad je bila lepa, ali sada je fasada sasvim opala, unutra je vlaga, izgleda da se i deo krova urušio. Nameštaj je jednako star, seti se čovek nekih ormana i ogledala iz doba naših deka i baka. Samo još miševi fale... ili ih makar nisam video.
Predstavu istovremeno gleda tačno 16 ljudi, i svima kažu da dođu pre 19.55 jer se tada kapija zaključava. Zapravo se tada otključava (i odmah zaključava), tako da smo dreždali napolju jedno 15 minuta, pošto smo (tako ne-nalik meni) stigli ranije, jer smo se pitali gde ćemo se parkirati, pa da ostavimo neku rezervu. Ima srećom mesta za parking iza glavne Pošte.
U velikoj sobi kuće stavljena su tri reda stolica/klupica za publiku, tačno 16 mesta. Nije baš mnogo udobno, ja sam se dobrano ukočio od dva sata sedenja na toj klupi, ali je utisak vrlo neobičan pošto su glumci bukvalno na santimetar od publike, ponekad te i zakače dok trče okolo po pozornici i dolaze iz susednih soba. Dekor je onako... prilično olinjao, ali meni to nije smetalo. Glumci nisu poznati, ali mi ni to mi nije smetalo. Ima i nešto tehnike, eksterno paljenje nekih svetala i "glas" iz prastarog radija.
Predstava je verna originalu, osim što je lokalizovana pa su Mollie i Giles Ralston postali Nina i Petar Milojević, Christopher Wren je Franjo Renč, gospođa Boyle je gospođa Ćuk, Major Metcalf je Major Medar, Miss Casewell je gospođica Katić, Paravicini je (ostao) Paravićini, a Detective Sergeant Trotter je postao narednik Vidak. Sve se dešava kao u priči, čak je i ubica isti (ko bi rekao).
Smetalo mi je jedino to što se u predstavi puši. A nema bine, puši se ispred nosa publike, pa su me baš dobro nadimili. Činjenica je da u priči, koja je pisana 1950. godine, mnogi puše, ali tada je izgleda svako pušio i to pušenje nema nikakvog dejstva na tok radnje (za razliku od, recimo, Ubistva u Orijent Ekspresu, gde takođe manje-više svi puše, ali je to ko, šta i koliko puši pomalo bitno za rešenje), pa bi bilo mnogo lepše da te cigarete izbace, što sam im i rekao posle, da ne mislite da nisam.
Posle završetka predstave (pojavi se i rediteljka, Sofija Ristić, da joj pljeskamo) prošetaju publiku po kući (odnosno delu koji se još nije urušio), ćaskaju sa narodom, pričaju kako je to počelo i kako su prvo igrali u kući Milojevića (odakle su i domaćini dobili imena, koja sada nisu promenjena u Rakiće) gde je moglo da stane samo 8 posmatrača... I taj deo je bio zabavan, koliko čoveku može da bude zabavno dok mu pričaju a on mora da stoji u mestu.
Ukratko, baš sam uživao.
Pošto sam svima koji su hteli da slušaju (a i onima koji nisu) pričao o predstavi, koleginica me je zamolila da narednog meseca i njoj kupim dve karte. Ništa lakše, kad je sva mašinerija spremna. Navio sat, kliknuo i... izvisio. Dok se moj skript izvršio, sve karte su već rasprodate. Za manje od sekunda.
Programski jezik Python koji sam koristio je baš zgodan za pravljenje skriptova, ali nije baš najbrži na svetu. To je jezik koji se interpretira, dakle kompjuter svaku komandu prvo prevodi pa onda izvršava, a na to se potroši neko minimalno vreme. U pitanju je igra mačke i miša, a konkurencija je očito ogromna – dolaze mlađe programerske snage koje su sposobne da iskoriste svaku milisekundu. Mišolovka – predstava koju mogu da gledaju samo programeri. I to bolji od mene. A za divljenje je i kako njihov sajt (koliko vidim hostovan negde u Nemačkoj, na Hetzner-u) izdržava toliki nalet kupaca – imali bi od njega nešto da nauče naši "državni programeri" koji održavaju sajtove za prijavu PDV-a i raznih poreza.
Prvo sam mislio da ću za sledeću rundu utakmice morati da koristim neki jezik koji se kompajlira, a ipak omogućava lak pristup sadržajima na Web-u, možda GoLang... Ali ko će da uči nov programski jezik zbog jednog programa. Najzad sam odustao od svoje pameti, koja očito nije dovoljno brza, pa koristio tuđu – ChatGPT mi je preporučio program AutoHotkey. Besplatan je (open source) i zahteva umeren trud da se upozna. Najzad sam napisao skript sa slike 2 – mnogo je pomoglo što su celog meseca ostavili formular na sajtu, pa sam imao na čemu da "vežbam".
Klikne se na željenu predstavu, pa na prvo polje i pritisne F6. Taj klik na prvo polje je izvestan gubitak vremena, ali nekako mi je nepouzdano radilo bez toga – kada dodam u skript i klik, ponekad se nešto nekontrolisano desi. Verujem da je pomoglo što sam skratio pauze, koje su inicijalno bile po 100 milisekundi. Ne mora da se čeka toliko, mada neka pauza mora da se napravi inače se unosi pomešaju. Trenutno vreme je 40 milisekundi.
I tako je koleginica dobila priliku da uživa u Mišolovci, a da li će biti još onih zbog kojih ću "trenirati brzinu" ostaje da se vidi. Uvek mi je bilo zanimljivije da nešto programiram oko igre, tražim bezbroj života ili dodajem nove nivoe, nego da je stvarno igram. A Mišolovka mi je omogućila i jedno i drugo.
Slike:
(martin.jpg) St Martin's Theatre u Londonu gde se i danas igra Mišolovka (izvor: Wikipedia)
(misolovka.jpg) Glumci i publika, oficijelna fotografija nastala posle izvođenja Mišolovke 29. septembra 2023. godine
Slika 1: Python program za popunjavanje formulara
import mechanizebr = mechanize.Browser()br.open("http://artisti.rs/rezervacija.php?Termin=15")br.set_handle_robots(False)br.select_form(nr=0)br.form['ime'] = 'Dejan'br.form['prezime'] = 'Ristanovic'br.form['email'] = 'dejan@ristanovic.com'br.form['telefon'] = '063xxxxxx'req = br.submit()
Slika 2: AutoHotkey skript za popunjavanje formulara
misolovka.ankTextList := "Dejan,Ristanovic,dejan@ristanovic.com,063xxxxxx,2, "$F6:: ; poziva se sa F6Loop, parse, TextList, `,{ sendinput %A_LoopField% Sendinput {Tab} sleep 40}return